Ni cetvrto vece Festivala nije donelo bitno drugaciji utisak od onoga koji smo juce, ovde saopstili : sada je sasvim sigurno da Festival nece doneti neki veliki preokret u zivotu naseg dokumentarca i kratkog filma. Jos je rano za neke opste zakljucke, ali vec sada mozemo reci da je prosek odrzan i da ce martovski dani ove godine ostati u znaku svega nekoliko izuzetnih ostvarenja.

Najbolji film preksinoc bio je "Marija iz Miloseva" debitanta Miroslava Nikolica
( "Luna film" Beograd ). To je sumorna prica o starim, iznemoglim i napustenim ljudima, o ostavljenim majkama i njihovoj deci, koje, sve zajedno, u svojoj nevelikoj seoskoj kuci, cuva, hrani i pere izvesna Marija iz Negotinske krajine. I to za minimalnu nadoknadu, nekad i bez nje. Ljudi smo, kaze Marija i sprema skroman, ali siguran dorucak svojim "pacijentima", kako sama naziva ovaj nesrecni svet.
Autor se dvoumio izmedju price o Mariji i prica njenih sticenika, kao i sire socijalne note, koja prozima ovaj jedinstven slucaj. Sve tri linije nisu bas najbolje spojene. Film obiluje brojnim tehnickim nedostacima, ali nam se snimatelj oduzio sa nekoliko izvanrednih ljudskih portreta, koje cesto podsecaju na oblike Bosha i Brojgela.
Medjutim,sve to pokriva izvanredna autenticnost ovoga filma, obilje njegovih humanistickih poruka, njegova izvorna tragika i jedinstven stimung - sve glavne osobine dobrog dokumentarca, cije je boje, ove veceri, branio jedino usamljeni Nikolic.

EKSPRES POLITIKA - Beograd

Petak 3. April 1987.

Ni do kakvog preokreta u nasem dokumentarcu i kratkometraznom filmu nije doslo ni posle 34. martovskog festivala. Materijalni i drustveni polozaj kratkog filma nije se za dlaku izmenio, pa zato i ocekivanja, da bi se nesto preko noci moglo bitnije promeniti, nisu bila realna. Ipak, postoje izvesni znaci ohrabrenja. To se, pre svega, odnosi na povratak socijalno-angazovanog dokumentarca, koji se bavi aktuelnim i neuralgicnim tackama nase svakodnevice.....

....Tacno isto ono sto se dogadjalo posle projekcija cuvenih Skanatinih filmova: "Prvi padez covek" ili "Ratnice voljno" ili "Nostalgija vampira" : stvarnost i jasan autorski stav spajaju se u jedinstven audio-vizuelni simbol, u izvesnu "gromadu znacenja", koja nadrasta odabrani slucaj i dobija opsteljudske dimenzije. Bilo je slicnih filmova i na ovom festivalu. Mnoge od njih je ziri potpuno zaobisao iako su doziveli lakave ocene kritike i publike.

Takav je slucaj sa filmom
"Drzavni radnik" Nikse Jovicevica ("Dunav-film) o kome smo ovde ranije pisali. Takodje:
"Nacionalna penzija" Milutina Kosovca ("Forum"); i jos nekolicina u koju spada i
"Marija iz Miloseva" Miroslava Nikolica ("Luna-film").
Na njih se uopste nije osvrnuo ovogodisnji, prilicno protivurecan i nedosledan ziri.....Ali produkciju 1987. pamticemo, pre svega, po novom okretanju nasoj stvarnosti u dokumentarcu, koje je dalo izuzetno zanimljive rezultate u barem pet ili sest slucajeva. S obzirom na polozaj dokumentarca i kratkog filma uopste, to nam je vise nego dovoljno.

BEOGRAD (Mira Boglic)

- Cini se da ce upravo razgovori oko selekcije ostati glavno obiljezje festivalskog zivota, izvan velike dvorane Doma sindikata u Beogradu. Kao da je tom selekcijom malo tko zadovoljan, osim zirija. Ioako ne dijelimo visoko misljenje o festivalu, treba reci da se u toku cetiri dana, ipak, naslo dobrih filmova, ali da je bilo i suvisnih. Ocito je, naime, visak filmova i - manjak kvalitete.

Cetvrta festivalska vecer nije se u tom pogledu mnogo razlikovala od ostalih. Od 14 filmova vidjenih te veceri, tek o sedam mozemo govoriti s odredjenim zadovoljstvom . . . . .

. . . . U drugoj polovici veceri bilo je nekoliko dobrih filmova. Dokumentarac "Marija iz Miloseva" u reziji Miroslava Nikolica , u produkciji "Luna-film" iz Beograda, vrlo je dobro ispicana storija o zeni koja je u vlastitom domu otvorila skloniste za stare i bolesne ljude. Film je napravljen i na vrlo korektnoj profesionalnoj razini, pa cak i s detaljima koji otkrivaju autorske pretenzije i mogucnosti.
Branko Marjanovic u produkciji "Zagreb-filma" prikazao je film "Nema milosti", u kojemu se, oslanjajuci se na zivot zivotinja, zapravo plasira metafora o ljudima . . . . . .

Ni cetvrti dan dan 34. festivala jugoslavenskog dokumentarnog i kratkometraznog filma nije popravio los dojam koji su ostavili filmovi prikazani predhodnog dana. Naime, ne samo da nismo vidjeli neko stvarno dobro ostvarenje vec su u konkurenciji za nagrade figurirali filmovi koji su se u to elitno drustvo mogli propustiti samo uz ogromnu dozu blagonaklonosti.
Najprije rijec-dvije o dokumentarcima. Bilo je tu filmova koji su ponudili zanimljivu gradju, ali precesto nezgrapno uoblicenu: "VJAZMA" Milosa Bate Milatovica ili pak "VANREDNE MERE", na temu nogometa i slavka Sajbera, autora slobodana Novakovic.

film "MARIJA IZ MILOSEVA" Miroslava Nikolica imo je u tom pogledu najvise dokumentaristickog naboja, ali nas je sa svega nekoliko kadrova ostavio u nedoumici oko stvarnog karaktera i motivacije svoje protagonistice.