Према Барском родослову у Захумљу су постојале
следеће жупаније: Стон‚ Попово‚ Жапска или
Зажабље‚ Лука на доњој Неретви‚ жупанија
Дубрава на левој обали Неретве са Почитељем‚ као
и жупанија Дабар‚ која обухвата Дабарско поље–
Жупанија Веченике (Вечерићи) на десној обали
Неретве обухвата вероватно Мостарско поље‚
жупанија Велика (Велика Гор) је вероватно крај
око Љубушког‚ а Горимита (Имота) је Имотско
поље‚ Све су ове жупаније први пут поменуте у
Барском родослову‚ али је сасвим извесно да су
оне постојале и пре него што је Родослов написан.
Шта је све обухватала Травунија јасније се види
из Барског родослова‚ према којем се у Травунију
убрајају следеће жупаније: Љубомир‚ Фатница‚
Рудине‚ Крушевица‚ Врм‚ Рисан‚ Драчевица‚
Конавли‚ Жрновница (Жупа Дубровачка).
жупанија Облик‚ названа по брду Облик (Тарабош)‚
простирала се десном обалом Бојане јужно од
Скадарскогјезера‚ жупанија Прапратна налазила
се између Бара и Улциња‚ жупанија Цуцева
простирала се вероватно око Будве‚ жупанија
Црмница допирала је до западних обала Скадарског
језера и жупанија Грбаљ.
Према његовом
писању у Србији су постојали следећи насељени
градови: Дестиник‚ Чернавуск‚ Међуречје‚
Дреснеик‚ Лесник и Салинес‚ Од ових градова
поуздано је утврђен положај града Салинес‚ То је
средњовековно насеље Соли‚ односно данашњи град
Тузла‚ за коју се изреком каже да је у Србији‚ Са
знатном вероватноћом може се рећи да је град
Дестиник био на месту где се налази
средњовековно насеље Дрстник‚ које је лежало на
ушћу реке Клине у Бели Дрим. У оквирима тадашње
Србије улазила је и посебна географска област
која се звала Босна‚ Била је то омања територија
око горњег и средњег тока реке Босне са градовима
Котором и Десником‚ Котор или Которац се
вероватно налазио у жупи Врхбосни код Сарајева‚
док за град Десник таква вероватноћа не постоји‚
Поред Босне‚ на западу Србије‚ постојао је и
крај који се називао Раса‚ односно Рашка‚ на
истоку Србије‚ Раса и Босна су у то доба само
географске области и језгра будућих држава‚ За
утврђивање западне границе Србије у знатној мери
помаже и чињеница што Константин Порфирогенит
изричито каже да се Срби и Хрвати међусобно
граниче на ушћу Цетине‚ код Имоцког и Ливна. Даље према северу
до Саве вероватно је граница ишла масивом
Динаре и долином Уне‚ За границу према истоку може се поуздано
тврдити да је била у долини Ибра‚ али и да се
спуштала према југу до ушћа реке Клине у Б‚
Дрим‚ тачније да је захватала северне делове
Метохије. Писац Барског родослова већ зна да се
Србија дели на две веће области: на Босну западно
од Дрине до Борове планине ( Монс Пини ) и на Расу или Рашку која се простире
источно од Дрине до Лаба и Липљана. То да је Дрина
раздвајала Босну од "остале Србије" истичу и
византијски писци половином ХІІ века‚ Пошто се у
Барском родослову помињу "Дринска жупанија"
‚ реке Дрина‚ Лим‚ Ибар‚ Топлица‚ Сава и то у
вези са политичким збивањима у Србији‚ може се
закључити да се територија Србије заиста
спуштала и према Сави и према Топлици.
O drugim slovenskim plemenima: Guduscanima i Timocanima
(Delovi preneseni sa Srpskog Nasledja)
"Franacka hronika", ili "Ajnhardov letopis"
"U opisu dogadaja pred sam pocetak Ljudevitog ustanka, Ajnhard navodi kako su 818. godine stigli u
Heristal, gde je tada boravio franacki car Ludvik, poslanici u Heristalu medu kojima se spominje
i Borna... Postavlja se pitanje, zaљto je uceni Ajnhard, koji je zbivanja opisao sa toliko
detalja, nazvao Bornu samo knezom Guduskana, a ne knezom Hrvata? On spominje izaslanike
Abordita, Guduskana, Timocana i Ljudevita, kao stareљinu Donje Laponije.
Da je Bornino podrucje bilo u sastavu Hrvatske, ne bi se moglo desiti da ga
Ajnhard ne nazove knezom Hrvata, jer bi takva Hrvatska (na jugu cak do Cetine i Livna)
bila za ono vreme veoma velika i mocna zemlja, a Ludviku u Heristalu, svakako bi laskalo
da se medu ostalim knezovima nade i jedan knez Hrvata..."
Prema profesoru Novakovicu, medu izaslanicima kod franackog cara, u Heristalu 818.
godine, ne spominju se ni srpski predstavnici, ali Ajnhard navodi da je Ljudevit,
u jednom trenutku, pobegao Srbima i oteo deo njihovih teritorija u Dalmaciji
(tad se Dalmacijom smatrala teritorija od jadranske obale do reke Save). Receni
Borna, od 818. do 821, napreduje od "vojvode Guduskana", preko "vojvode Dalmacije",
do "kneza Dalmacije i Liburnije". Medutim, ni ovom prilikom se ne spominju hrvatske
zemlje i Hrvati, pa prof. Relja Novakovic iznosi samo teze o zemljama kojima je
mogao da vlada Borna i mogucem odnosu Srba prema tim zemljama:
"Reklo bi se da za odgovor valja uzeti samo dve pretpostavke.
Jedna je da su se Ajnhardovi Srbi nalazili na istom podrucju kojim je
upravljao Borna, ali samo kao manja znacajna grupacija, a druga je, verovatnija,
da su, kao etnicka skupina, ћiveli nedaleko od Bornine teritorije, van podrucja
franacke interesne sfere, verovatno, pod vizantijskom vlaљcu, ili cak, moћda, i
samostalni, te nisu ni bili pozvani da poљalju svoje delegate na franacki dvor".
Mnogo odredenije zakljucke o Borni iznosi Svetislav M. Prvanovic
"Najstariju vest o Borni, nalazimo kod Ajnharda, najcuvenijeg letopisca na franackom
dvoru. Beleћeci kako su dva slovenska poslanstva, godine 818, stupila pred cara ћaleci
se na Bugare, on iznosi u nastavku da su to bili "poslanici Branicevaca i Borne, kneza
Guduљcana i Timocana, koji su nedavno iz zajednice s Bugarima otpali i u naљe krajeve
preљli". Prvanovic nastavlja:
"Ovaj Ajnhardov podatak, u obliku kako je citiran, potpuno je jasan. Jedno poslanstvo
je doљlo u ime Branicevaca, a drugo u ime Borne - zajednickog kneza Guduљcana i
Timocana, koji su nedavno (i jedni i drugi), zbog sukoba s Bugarima, preљli u krajeve
pod franackom vlaљcu..."
Borna je bio podanik Franackog Carstva, tu nema spora, ali ovo carstvo nije
imalo nikakve posede (ni vazalne) na balkanskoj obali Jadranskog mora, jer je
po Ahenskom miru (812) granica interesnih sfera izmedu Franackog Carstva i
Istocnog Rimskog Carstva (Vizantije) povucena linijom: od Istre, preko vrhova
Velebita, pored Srba, Livna, Imotskog do Peljeљca.
"Poљto je Racki ustanovio, kao neosporno, iz kasnijih zapisa o
Guduљcanima, onih posle 818. godine, da su to bili u stvari Gacani, malo pleme u Gackoj,
severno od Like, koje odatle s Timocanima, zbog geografske udaljenosti, nije moglo imati
ni bliћeg dodira, ni zajednickog kneza, Racki je korigovao latinski tekst i promenio mu
smisao, stavljajuci zapetu iza reci Guduљcani. On je Bornu i Guduљcane odvojio ne samo od
Timocana, kao njihovih suseda, nego i od daljeg latinskog konteksta, koji je, time, kao
misaona celina, potpuno iskidan. Tako je ispalo da su pred cara stupila ne dva, nego tri
poslanstva: prvo - poslanici Abodrita, takozvanih Bodricana ili Branicevaca, nastanjenih
istocno od uљca Velike Morave; drugo - poslanici Borne, kneza Guduљcana,
Gacana i trece - poslanici Timocana, koji su se (jedini, dakle) sklonili ispred Bugara i
preљli u franacke krajeve".
Svetislav Prvanovic se poziva na Pavla Љafarika i Vladimira Karica iz 19. stoleca, koji
Guduљcani nalaze oko Timoka i Dunava.
"Porfirogenit, 200 godina stariji od Dukljanina, tvrdi da Lika, Krbava i Gacka cak ni u
njegovo vreme nisu ulazili u sastav ni geografske ni politicke Hrvatske, vec da te tri
oblasti "njihov ban samo drzi pod svojom vlascu", mozemo sa pravom pretpostaviti da se i do
X sacuvalo znanje da su Lika, Krbava i Gacka jos i ranije sacinjavale ili posebno podrucje sa
posebnim nazivom ili su pre ukljucivanja u hrvatsku drzavu pripadale nekom drugom plemenskom sastavu."
( Prekucano iz knjige: Novakovic, Relja: "Odakle su Srbi dosli na Balkansko Poluostrvo?",
Istorijski institut / Narodna Knjiga, Beograd, 1977. Stanice 53-56. )