********************************************
RECI MI, je li sve to istina, dragane,
reci mi je li sve to istina.
Kada ove oči sipaju munje, tamni oblaci
u grudima tvojim odgovaraju burom.
Je li istina da su moje usne slatke kao
razvijeni pupoljak prve ljubavi?
Oklevaju li uspomene minulih majskih
noći u mojim udovima?
Treperi li zemlja kao harfa u pesmama -
kada je moja stopala dodirnu?
Je li istina da iz očiju noći kaplje
rosa kada se pokažem, i da se zora
veseli kada obavije moje telo?
Je li istina, je li istina da je tvoja
ljubav lutala kroz vekove i svetove
tražeći mene?
I kada si me našao, da je tvoja duga
čežnja našla svoje krajnje spokojstvo
u mom nežnom govoru, u mojim očima, i
usnama, i u mojoj bujnoj kosi?
Je li istina da je tajna beskonačnosti
ispisana na mom malom čelu?
Reci mi, o dragane, je li sve to istina?
********************************************
DOĐI PROLEĆE, smeli ljubavniče zemljin,
neka zakuca srce šuma, nestrpljivo da se izrazi!
Dođi u naletima nemira usred lišća
i cveća koje hita da se razvije.
Kao sjajna pobuna, baci se u noć,
u tamu vode, iznad zemlje, oglasi slobodu
zarobljenih klica!
Kao smeh munje, urlik oluje, odjekni u
bučnom gradu, oslobodi reč ugašenu, napor koji
je pao u letargiju, osnaži našu borbu malaksalu,
budi pobednik smrti!
********************************************
SEĆAM SE toga dana.
Pljusak je besneo, pa se smirio, i ponovo
počeo, ćudljiv, s duvanjem vetra.
Uzeh svoju spravu za sviranje. Nemarno sam
dodirivao žice; nehotice muzika je pratila
ritam naleta vetra i kiše.
Ona je bila krišom ostavila svoj posao,
zastala kod mojih vrata, pobegla, dvoumeći se.
Vratila se, ostala trenutak naslonjena na
zid; najzad je tiho ušla u sobu i sela.
Pognute glave hitro okreće iglu u tišini.
Uskoro zastaje, i ide da pogleda kroz prozor
drvored taman od kiše.
Jedan čas kišnog popodneva, punog senki, pesme i tišine.
Ništa drugo.
**********************************************
GAZEĆI TRAVU na stazi, začuh: "Poznaješ li me?"
Osvrhuh se, pogledah je i rekoh: "Ne mogu vezati
ni jedno ime za tvoje lice."
Ona odgovori: "Ja sam prva velika tuga tvoje
mladosti."
Njene oči su blistale kao rosno jutro.
Poćutah trenutak, a zatim zapitah: "Jesi li
iscrpla sav teret suza?"
Osmehnu se i ne odgovori. Razumedoh da je njen
plač imao vremena da nauči govor osmeha.
"Nekada", prošaputa ona, "govorio si da ćes
uvek voleti svoju tugu."
Zbunjen, rekoh: "Istina je, ali prošle su godine, i došao je zaborav".
I uzimajući njenu ruku u svoju, dodadoh:
"I ti si se promenila. Nekadašnji bol postao
je vedrina."
********************************************
O SVETLOSTI, svetlosti moja, koja celivaš oči i stišavaš srca!
Ah, dragane, svetlost igra u središtu mog života;
svetlost dotiče, dragane, strune ljubavi moje;
nebo se otvara, vetar duva pomamno, kikot juri
zemljom.
Leptiri šire krila u moru svetlosti; kruna
svetlosnih vala treperi od ljiljana i jasmina.
Dragane, svetlost preliva zlatom oblake i rasipa
drago kamenje.
Sa lista na list, dragane, skakuće veselje
i bezmerna radost. Nebeska reka izašla je
iz korita, potop radosti se razlio.
********************************************
DAN JE MRAČAN od kiše.
Besne munje cepaju oblake u dronjke, i šuma je kao zatvoreni lav koji očajno trese grivom.
U takav dan, usred razularenih vetrova, daj mi
da se smirim u tvome prisustvu.
Jer je žalosno nebo ispunilo senkom moju samoću,
i pred njim se tvoj božanski dodir utiskuje
dublje u moje srce.