JURA

	Lijas Transgresivno i diskordantno preko zelenih škriljaca, granitoida ili tvorevina trijasa leze široko rasprostranjene lijaske tvorevine Stare planine. Donji lijas je podeljen na tri dela: Podinski, produktivni i povlatni nivo. Podinski nivo čine konglomerati sa kvarcnim valucima i kvarcni peščari sa siliciskim ili glinovitim cementom. Debljina pešcara jako varira, od nekoliko metara u potoku Mala Lukanja do stotinak metara u Pokrivštičkoj reci (Petković, 1975). Na nekim lokalitetima sadrže loše očuvane belemnite, bivalvie i fosilnu floru. Ponekad se u višim delovima sreću srednjezrne arkoze izgrađene od kvarca i freldspata ili rekristalisali krečnjaci mikriti, peskoviti biomikruditi i intraspariti (Krstić i dr. 1976). Ovakav sastav sedimenata i njihova različita debljina uslovljeni su brzom transgresijom preko razuđenog paleoreljefa, koja se dešavala tokom najnižeg lijasa. Kasnije je došlo do ujednačavanja uslova sedimentacije, što je omogucilo formiranje tzv produktivnog nivoa, sa peščarima,. glincima i laporcima, a naročito je važno prisustvo proslojaka i slojeva uglja. U severozapadnom delu ovaj produktivni nivo je deblji dok je ka jugoistoku tanji. Povlatni nivo je izgrađen od crvenih kvarcita, koji su kao otporne stene u velikoj meri sačuvale produktivni nivo od dejstva erozije. Treba naglasiti da nije moguće u svim lokalitetima ovako jasno izdvojiti sva tri nivoa donjeg lijasa.
	Karbonatni, glinoviti i peskoviti srednji lijas se postepeno razvija iz donjeg i na Staroj planini je naročito poznat po obilju fosilne faune, koja je poslužila kako za precizna stratigrafska raščlanjavanja tako i za detaljne paleontološke i paleoekološke studije. Tokom jure javljaju se u velikom broju belemniti, što je omogućilo da se izdvoje dva nivoa. Donji nivo sa obiljem brahiopoda i gornji sa brojnim belemnitima. Brahiopodski nivo čine odozdo naviše pešcari, peskoviti krečnjaci, laporci i peskoviti glinci. Izdvojene su tri zone: 1. zona sa Rhynchonella argotinesis i Terebratula grestensis, sadrži i retke amonite Aegoceras jamsoni i Arietites semicostatus. 2. zona sa Spiriferina pinguis i 3. zona sa sitnim belemnitima vrlo retko sadrže ostatke amonita. U jugoistočnom delu terena zone 2 i 3 sadrže peskovite krečnjake sa brojnim drškama krinoida Pentacrinus-a. Viši deo srednjeg lijasa sadrži dve zone: 1. belemnitsko-brahiopodsku u kojoj dominiraju belemniti Belemnites paxilosus i brahiopodi. 2. zona predstavljena je belemnitima sa cestim bivalvijama dok je ostala fauna retka, tako da dominiraju Belemnites paxilosus, Gryphea arcuata, G. cymbium itd. Treba napomenuti da su zahvaljujući svojoj brojnosti u srednjem lijasu Stare planine konstatovane mnoge vrste u čemu postoje publikovani podaci u velikom broju radova.
	U gornjem lijasu dolazi do postepenog produbljavanja tako da se menja i sastav faune. Pored bivalvija i brahiopoda sada se često nalaze amonitski rodovi Grammoceras i Pseudogrammoceras. U nižem delu izdvojene su dve zone: 1. serija zutih i rumenih krečnjaka sa Hildoceras serpetinum, 2. serija zutih peskovitih krečnjaka, laporaca, glinaca i alevrolita sa vrstom Hildoceras bifrons. Slična uglavnom karbonatna sedimentacija nastavlja se do kraja lijasa, a fauna je predstavljena pored amonita i belemnitima, bivalvijama brahiopodima i dr. oblicima.
	Doger Produbljavanje započeto krajem lijasa nastavlja se i tokom dogera, ali se zbog izrazite diferenicijacije morskog dna pored dubokovodnih sreću i tvorevine plićeg mora, a negde su tvorevine srednje jure transgresivne preko starije podloge U najnižim delovima nalaze se mrki listasti glinci, prekriveni kvarcnim peščarima i mikrokonglomeratima. Fauna je predstavljena krupnim belemnitima i ređim bivalviama i brahiopodima u višim delovima. Za ove sedimente prihvaćene je bajeska starost (Anđelković, 1975). Peskoviti glinci i laporoviti peščari sa amonitskom faunom zigzag zone batskog kata smešteni su preko bajeskih tvorevina. Fauna je predstavljena primercima Oxycerites (Limoxytes) psiloptychum (West), Erycites baconicus Hantk., Parkinsonia parkinsoni Sow., P. neuffensis (Opp.) koji ukazuju na stratigrafsku pripadnost ovih slojeva. Na više smenjuju ih laporovtio glinovite stene sa slojevima peščara i laporovitih krecnjaka. Fauna je predstavljena amonitima: Oxycerites (Pleuroxyites) fuscoides West., Paraecostraustes (Alcidellus) costatus costatus Roem., P. (Alcidellus) costatus crassus West. i drugim vrstama. Kelovejski kat predstavljen je laporovitim krečnjacima sa amonitskom faunom Macrocephalites macrocephalus Schlot., Oxycerites neumayeri Gemm., Phylloceras euphylloides Till., Perisphinctes zaracznji (Teiss). Između Velike Lukanje i Visocke Rzane na više lokaliteta javljaju se terigeni rumenkasti i sivi peskoviti krečnjaci često sa oolitima. Mestimicno se smenjuju sa peščarima sa karbonatnim cementom, a na nekim lokalitetima konstatovana je ukrštena i kosa slojevitost. Fauna je predstavljena uglavnom brahiopodima Rhynchonella i Terebratula ili bivalviskim rodom Pecten.

	Malm Kako se tokom gornje jure vrši dalja diferencijacija morskog dna, to su na većem broju lokaliteta razvijene tvorevine razlicitog karaktera, tako da srecemo pelaške i sprudne tvorevine. Pored Stare planine ove tvorevine prostiru se u pravcu severozapada zauzimajuci druge lokalitete koji ce biti samo ukratko pomenuti.
	Sedimenti gornje jure na teritoriji Stare planine su narocito lepo razvijeni i detaljno prouceni tako da je bilo moguce izdvajanje katova oksforda, kimeridza i titona. Oksford je predstavljen laporovitim krecnjacima i krecnjacima sa muglama roznaca zelenkaste boje. Fauna je predstavljena amonitskim rodovima: Phylloceras, Kanaosphinctes, Perisphinctes, Peltoceras, Euaspidoceras, Cardioceras sa brojnim vrstama. Kimeridz je predstavljen krecnjacima sa brojnim primercima vreste Aspidoceras acanthicum po kojima su nazvani akanticki krecnjaci. Krecnjaci su uglavnom crvene boje, sa smenjivanje slojeva razlicite debljine u kojima je konstatovana obilna amonitska fauna na osnovu koje su izdvojene tri zone akantickih slojeva.
	Donje akanticke slojeve cine rumeni tankoplocasti laporoviti krecnjaci ukupne debljine 3-5 m. Fauna je predstavljena brojnim primercima rodova Sowerbyceras, Haploceras, Lissoceras, Tarameliceras, Perisphinctes, Properisphinctes i dr. Srednje akanticke slojeve cine rumeni slojeviti krecnjaci sa interkalacijama sivih krecnjaka i laporaca. Ukupna debljina srdnjeg dela akantickih slojeva iznosi 7-20 m. Fauna se nalazi u vidu sociva na brojnim lokalitetima, a predstavljena je amonitskim rodovima Tarameliceras, Perisphinctes, Lithoceras, i Katriloceras. Gornji deo akantickih slojeva cine slojeviti ili bankoviti laporoviti krecnjaci, a pored vec pominjanih amonitskih rodova javljaju se aptihusi i belemniti. .
	Titon je predstavljen bankovitiim i slojevitim krecnjacima u kojima se javljaju proslojci i mugle roznaca. Stene imaju bogatu amonitsku faunu prestavljeni rodovima Lytoceras, Protetragonites, Ptychophylloceras, Neobradites sa brojnim vrstama. Pored njih cesto se javljaju aptihusi Pynctaptychus punctatus (VOLTZ.) i Lamellaptychus beyrichi (OPP.).