U Mostaru sam voleo neku Svetlanu Jedne jeseni Jao kad bih znao sa kim sada spava Ne bi joj glava, ne bi joj glava Jao kad bih znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi Jao kad bih znao ko to u meni bere Kajsije jos nedozrele Govorio sam joj ti si deriste ti si Balavica Sve sam joj govorio I plakala je na moje ruke, na moje reci Govorio sam joj ti si andjeo, ti si djavo Telo ti zrelo, sta se pravis svetica A padale su svu noc neke modre kise Nad Mostarom Nije bilo sunca, nije bilo ptica, niceg Nije bilo Pitala me je imam li brata, sta studiram Jesam li Hrvat, volim li Rilkea, sve me Je pitala Pitala me je da li bih mogao sa svakom Tako sacuvaj boze Da li je volim tiho je pitala A padale su nad Mostarom neke modre Kise Ona je bila raskosno bela u sobnoj tmini Ali nije htela to da cini, nije htela Il nije smela, vrag bi joj znao Jesen je, ta mrtva jesen na oknima Njene oci ptica, njena bedra srna Imala je mladez, mladez je imala Ne smem da kazem Imala je mladez mali ljubicasti ili mi Se cini Pitala me je da li sam Hrvat imam li Devojku Volim li Rilkea, sve me je pitala A na oknu su ko bozicni zvoncici moga Detinjstva zvonile kapi A nocna pesma tekla tihano niz donju Mahalu Ej Sulejmana othranila majka Ona je prostrla svoje godine po parketu Njene su oci bile pune kao zrele breskve Njene su dojke bile tople ko mali psici Govorio sam joj da je glupava, da se pravi Vazna Svetlana Svetlana znas li da je Atomski vek De Gol, Gagarin i kojestarije, sve sam Joj govorio Ona je plakala, ona je plakala Vodio sam je po kujundziluku po Ascinicama Svuda sam je vodio U pecine je skrivao, na cardak nosio Pod mostovima se igrali zmurke Neretva Zdrebica Pod Starim mostom Crnjanskog joj Govorio Sto je divan, saputala je, sto je divan Kolena joj crtao u vlaznom pesku Smejala se tako vedro, tako nevino ko Prvi ljiljani U dzamije je vodio Karadjoz beg mrtav Premrtav Pod teskim turbetom Na grob Santicev cvece je odnela malo Plakala kao i sve zene Svuda sam je vodio Sada je ovo leto Sad sam sasvim drugi, pisem neke pesme U jednom listu pola stupca za Peru Zupca I nista vise A padale su svu noc nad Mostarom neke Modre kise Ona je bila raskosno bela u sobnoj tmini Al nije htela to da cini, nije htela Il nije smela, vrag bi joj znao Ni ono nebo ni ono oblacje ni one Krovove Bledunjavo sunce izgladnjelog decaka Nad Mostarom Ne umem zaboraviti Ni njenu kosu njen mali jezik kao jagodu Njen smeh sto je umeo zaboleti kao Kletva Onu molitvu u kapeli na Belom Bregu Bog je veliki, govorila je, nadzivece nasa Ni one teske modre kise O jesen besplodna njena jesen Govorila je o filmovima o Dzemsu Dinu Sve je govorila malo tuzno malo Placljivo o Karenjini Govorila je Klojd Grifits ne bi umeo Ni mrava zgaziti Smejao sam se, ti si glupa on je ubica Ti si dete Ni one ulice one prodavce poslednjeg Izdanja Oslobodjenja Ni ono grozdje polusvelo u izlozima ne Umem zaboraviti Onu besplodnu gorku jesen nad Mostarom One kise Ljubila me je po cele noci, grlila me i Nista vise Majke mi nista drugo nismo Posle su opet bila leta posle su oper Bile kise Jedno jedino malo pismo iz Ljubljane Otkud tamo Ni ono lisce po trotoarima ni one dane Ja vise ne mogu, ja vise ne umem Izbrisati Pise mi pita me sta radim, kako zivim Imam li devojku Da li ikad pomislim na nju na onu nasu jesen Na one kise Ona je i sad kaze ista kune se Bogom Potpuno ista Da joj verujem da se smejem davno sam Davno prokleo Hrista A i do nje mi bas nije stalo klela se Ne klela Mora se tako ne vrede lazi Govorio sam joj o Ljermontovu o Sagalu Sve sam joj govorio Vukla je sa sobom neku staru Cvajgovu Knjigu citala popodne U kosi joj bilo zapretano leto zutilo Sunca malo mora Prve joj noci i koza bila pomalo slana Ribe zaspale u njenoj krvi Smejali smo se decacima sto su skakali Sa mostova za cigarete Smejali smo se jer nije leto a oni skacu bas Su deca Govorila je mogu umreti mogu dobiti Upalu pluca Onda su dolazile njene cutnje duge Preduge Mogao sam slobodno misliti o svemu Razbistrit Spinozu Sate i sate mogao sam komotno gledati Druge, bacati oblutke Dole niz stenje, mogao sam sasvim otici Nekud otic daleko Mogao sam umreti onako sam u njenom Krilu, samlji od sviju Mogao sam se pretvoriti u pticu, u vodu U stenu, sve sam mogao Prste je imala dugacke krhke beskrvne A hitre Igrali smo se buba-mara i skrivalice Svetlana izadji eto te pod stenom nisam Valjda corav Nisam ja blesav hajde sta se kanis Dobices batine Kad je ona trazila mogao sam pobjeci u U samu reku nasla bi me Namirise me kaze odmah pozna me dobro Nisam joj nikad verovao valjda je stalno Curila kroz prste Volela je kestenje kupili smo ga po Rondou Nosila ga je u sobu vesala o koncice Volela je ruze one jesenje ja sam joj Donosio Kad svenu stavljala ih je u neku kutiju Pitao sam je sta misli o ovom svetu veruje Li u komunizam Da li bi se menjala za Natasu Rostovu Svasta sam je pitao Ponekad glupo znam ja to i te kako Pitao sam je da li bi volela malog sina Recimo plavog Skakala je od ushicenja hoce hoce A onda odjednom padala je u neke tuge Ko mrtvo voce Ne sme i ne sme, ne bi to ona ni za Zivu glavu Vidi ti njega, misli tek tako, kao da je ona Pala s Jupitera Ko je to recimo Zubac Pera da bas on a Ne neko drugi Taman posla, kao da je on u najmanju ruku Brando ili takvi Govorio sam joj ti si glupa ti si pametna Ti si djavo Ti si andjeo sve sam joj govorio nista mi Nije verovala Vi ste muskarci rodjeni lazovi vi ste hulje Svasta je govorila A padale su nad Mostarom neke modre Kise Stvarno sam voleo tu Svetlanu jedne jeseni Kad bi' znao sa kim sada spava ne bi mu glava Ne bi mu glava jao kad bi' znao ko je sada ljubi Ne bi mu zubi, ne bi mu zubi jao kad bi' znao ko to U meni bere kajsije jos nedozrele
