Sad nek spavaju svi nasi i besmrtni. Pod mostom, kraj "Druge Zenske" nabujala Miljacka tece. Sutra je nedelja. Uzmite prvi tramvaj za Ilidzu. Naravno pod predpostavkom da ne pada kisa. Dosadna duga sarajevska kisa. Kako li je bilo Cabrinovicu bez nje u tamnici! Mi je preklinjemo, psujemo, a ipak dok pada zakazujemo ljubavne sastanke kao da smo u najmajskijem maju. Mi je proklinjemo, psujemo, svjesni da od nje nikad Miljacka nece postati ni Gvadalkivir ni Sena. Pa sta? Zbog toga zar manje ce te voleti i muciti manje kroz stradanja? Zbog toga zar manja bice moja glad za tobom i manje moje gorko pravo da ne spavam kad svetu prete kuga ili rat i kad jedine reci postaju "ne zaboravi" i "zbogom"? Uostalom, mozda ovo i nije grad u kome cu umreti, ali u svakom slucaju on je zasluzio jednog neuporedivo vedrijeg mene, ovaj grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji, ali u kome je sve moje i u kome uvek mogu naci barem nekog od vas koje volim i reci vam da sam tuzan do ocajanja. U Moskvi to bih isto mogao, ali Jesenjin je mrtav a Jevtusenko siguno negde u Gruziji. U Parizu kako da zovem hitnu pomoc kad se ona nije odazvala ni na pozive Vijona? Ovde zovnem li i tople svoje sugradjanke, i one cak znace sta je to sto me boli. Jer ovo je grad u kome mozda i nisam bio najsrecniji, ali u kome i kisa kad pada nije prosto kisa.
Pisi mi na zelenu adresu ljeta
Pisi mi na zelenu adresu ljeta. Poljupci koje mi saljes neka bude posljednje vecernje novosti. Glava mi je puna nekih divnih soneta, a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti. Jutros su opet pisali nesto povodom moje najnovije zbirke. O uticajima ponovo izmislili su citave price. Najveci uticaj na mene izvrsila je jedna apsolventkinja germanistike, ali to su precutali, jer, zaboga, koga se to tice. Koga se tice to sto si ti za mene i Honolulu i Madagaskar i Meksiko, Istorija koju, klecajuci, obidjoh uzduz i popreko. Tvoje ime nije uslo ni u jedan leksikon. Nema te ni u jednoj enciklopediji, ni u jednom "Ko je ko" Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira, krevet i suze i cvijece u vazi. Tvoje oci su mi jedina lektira u ovom danu koji prolazi i odlazi.