Ratomir Rale Damjanović je prozni pisac (1945). Diplomirao je Jugoslovensku i svetsku književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu.  Autor nekoliko romana i zbirki pripovedaka. Objavio je:  knjigu eseja Slovo o jeziku - kaži srpski da te ceo svet razume (Beletra, 1991; ITAKA, 1996); zbirku pripovedaka Komemoracija (Beletra, Beograd, 1993); roman Zgad (Srpska književna zadruga, Beograd, 1995); pripovetke Novogodišnja noć (Rad, Beograd, 1997) eseji Govor pesme (Muzej pozorišne umetnosti Srbije, Beograd, 1997). Priredio je knjigu Hilandarski pisci i antologiju SERBIA - srpski narod, srpska zemlja, srpska duhovnost u delima stranih autora (Izdavač: Itaka, Beograd). Pisac je proslavljene Priče o petrovaradinskom mostu . Dobitnik je književne nagrade "Miloš Crnjanski" za prozu. ?iroj publici je  već godinama poznat kao recitator "Mostarskih kisa", "Barbare" "Santa Maria della Salute", "Oblaka u pantalonama" i drugih poema. Njegove interpretacije poezije su izdate na većem broju zvučnih kaseta i CD ploča. ?ivi u Beogradu. 
 

Q:  Kako se osećate pred ponovni dolazak u grad u kome ste nekada rado boravili i gde su Vas uvek rado viđali:

A ...Srpski umetnici (umetnici uopšte) treba da govore našim ljudima sa te jedinstvene istorijske scene gde svaka nađa reč ima gotovo značenje pesme. Moja iskustva su tu velika i uzbudljiva. Hteo sam da kažem: ... Da govore našim ljudima u inostranstvu, pa sam se trgnuo. Zamislite: Ljubljana - inostranstvo. Ruku na srce, uopšte ne mogu da zamislim da ću tu ponovo doći. Putujem u Ameriku, Nemačku, ?vajcarsku, Francusku bez problema, ali ne znam kako ću se osećati kada dođem u krajeve koji su nekad bili naša zemlja, a sada više nisu. Posle svega. Sigurno i ljudi tamo imaju slišno osećanje. Mene je, pored klasika srpske i svetske knjizevnosti, vaspitala Cankareva "Desetica", "?oljica kafe", Presernov "Sonetni venac"...

Poslednji put kad sam gostovao u Ljubljani, veče je bilo organizovano u restoranu "Pod Vrbom". Pisao sam o tome. Pojavio sam se sa velikom razlistalom vrbom oko vrata....

Imao sam i divno gostovanje kod naše dece u srpskim odeljenjima osnovne škole "Prežihov Voranc". Kasnije sam od njih dobio najlepše pismo u životu...
 

Q:  Znači da ste i dalje emotivno vezani za Sloveniju?

A: I vise nego emotivno: Ja jesam studirao jugoslovenske književnosti i svetsku književnost, ali za mene je od samih studija bitnije to da sam ja te književnosti živeo i živim ih i sada. ...Snimio sam davno na ploči Janeza Menarta. To ostaje za čitav život.