Da li su kontaktna sociva pogodna za Vas ?

Najvise ljudi sa poremecenim stanjem vida nemaju problema sa nosenjem kontaktnih sociva. Sa novim materijalima, izmenom propisa i pazljivijim tehnologijama, nosenje sociva postaje olaksano. Medjutim, mozete imati poteskoca prilikom nosenja sociva, ako:
- su oci iritirane alergijama,
- radno okruzenje ima velike kolicine prasine ili hemikalija,
- patite od nekontrolisanih dijabetesa, ozbiljnih artritisa u rukama ili preaktivne tiroide
- oci su previse prane zajedno sa medikamentima ili u trudnoci.
Savetujte se sa ocnim lekarom da li su kontaktna sociva pogodna za Vas.

Da li deci treba redovno kontrolisati vid ?

Kod dece izmedju 5 i 12 godina, jedno od cetiri pati od nedijagnostikovanog problema sa vidom koja uticu na njihove obrazovne performanse. Jer deca cesto ne znaju ako je njihov vid slab, njima je mnogo teze da otkriju problem. Savetuje se da se deci oci ispitaju do 4 godine. Ako postoji porodicna istorija problema sa ocima, savetuje se da njihove oci budu ispitane do 3 godine. Rano otkrivanje je kljuc za dobar vid i problemi vida cesto uticu povoljno u vremenu razvitka i usavrsavanja detetovog vidnog sistema.

Koji su znaci kada dete moze imati problem sa vidom ?

- Razroko gledanje, ucestalo trljanje ili zmirenje ocima
- Ima problema da vidi tablu u skoli
- Koristi prst da oznacava tekst kada cita
- Drzi glavu pod neugodnim uglom kada cita
- Zatvara ili pokriva jedno oko da fokusira
- Drzi materijal za citanje blizu lica
- Ima crvene ili drljave oci

Da li odasli, takodje, trebaju da redovno kontrolisu vid ?

Idealno, treba da ispitate oci svake godine. Rutinsko ispitivanje oka moze otkriti rane znake promene stanja vida, omogucavajuci brzi tretman za vecinu problema. Ispitivanja oka mogu, takodje, otkriti serijska i cesto skrivena medicinska stanja kao: visok krvi pritisak, dijabetes, zapaljenja i infekcije.

Kako tece tipicno ispitivanja oka ?

Brza i bezbolna, rutinska ispitivanja oka garantuju dobar, zdrav vid. Pre ispitivanja, ocni lekar ce pitati o zdravstvenoj istoriji i porodicnoj istoriji, da li ste osetili bilo koji ocni problem i pitace da opisete radne uslove i nacin zivota. Onda ce testirati oci: proverice pokretljivost oka, periferni vid i prepoznavanje boja, izvrsiti test glaukoma i odrediti zdravstveno stanje optickog nerva i retine.

Koji su simtomi oka prilikom prekomernog koriscenje kompjutera ?

Mnogi u svom radu trose ogroman deo svog radnog vremena ispred ekrana kompjutera. Blizu 90% ovakvog rada rezultuje u neke forme problema sa vidom. Simptomi koji se odnose na koriscenje kompjutera su:
- tesko fokusiranje posle rada na komjuteru
- naprezanje oka ili iscrpljenost
- glavobolja
- isusenost, svrabez i/ili iritirane oci
Postoje, takodje, cinioci okoline koji povecavaju naprezanje oka pri radu na kompjuteru:
- jasnoca svetla u periferalnom vidu moze skretati paznju
- reflektovano svetlo na ekranu kompjutera moze uzrokovati bljestavost, smanjenje kontrasta delova ekrana.

HMC – Hard MultiCoated

Ovo je grupni naziv za nanesene slojeve na plasticnim dioptrijskim socivima :

• antirefleks sloj, sloj koji smanjuje refleksiju ( pogodan je za voznju, radu na racunaru, radu pri jakom vestackom osvetljenju, itd.;
• Hard sloj, sloj protiv smanjenja mogucnosti grebanja ( pomaze da se ne stvore male ogrebotine pri neadekvatnom odlaganju i drzanju naocara, moje mogu smetati pri koriscenju naocara );
• hidrofobicni sloj, sloj koji je otporana na skupljanje vode ( ne dozvoljava zadrzavanje tecnosti na dioptrijskim socivima ); i
• sloj koji stiti od UV zracenja.

Praksa je pokazala da se ovakva stakla brze zamascuju i moraju se cesce cistiti.

Fotoosetljiva stakla

Ova stakla tamnjenjem reaguju na kolicinu UV zraka i time stite oko od UV zracenja. Ne reaguje na vestacku svetlost. Posebno se preporucuje pri radu na otvorenom i ljudima koji su osetjivi na jacinu sunceve svetlosti. Fotoosetljiva stakla lose reaguju u zatvorenim prostorijama ( iako ima puno sunceve svetlosti ) jer prozorska stakla ne propustaju UV zrake. Najcecse boje su gray-siva i brown-braon. Postoje kao monofokalna, bifokalna i multifokalna u svim dioptrijama.

Bifokal dioptrijska sociva

Ovo su dioptrijska sociva koja u jednom komadu imaju dve dioptrije ( za daljinu i za blizinu ). Kada gledamo pravo pogled prolazi kroz dioptriju za daljinu ( najveci prostor zauzima dioptrija za daljinu ), a kada spustimo pogled gledamo kroz prozorce koje ima dioptriju za blizinu. Koristan je za profesije koje cesto zahtevaju koriscenje dioptrija na daljinu i blzinu ( nastavno osoblje, kancelarijski personal, osobe koje se bave zanatom, itd. ) Na debljinu bifokalnog dioptrijskog sociva utice dioptrija na daljinu. Problematicna su prilikom koriscenja u prostoru ( napolju ) pa se mora proci period privikavanje zbog naglog prelaska sa manje dioptrije na vecu. Mogu biti izradjena u plastici i u staklu, a, takodje, i fotoosetljiva sa raznoraznim slojevima koja daju komfort covecijem vidu.

Multifokal ( progresiv ) dioptrijska sociva

Ovo su dioptrijska sociva koja su tehnicki prilagodjena ljudskom oku i u sebi sadrze sve dioptrije od daljine do blizine ( u prelivima se menjaju dioptrije za 0.25 tako da nema naglog prelaska izmedju dioptrija ). Pogodne su za osobe kojima je stalna potreba za dioptrijama blizine, srednje daljine i daljine ( na primer rad na racunaru ). Mogu biti izradjena u plastici i u staklu, a, takodje, i fotoosetljiva sa raznoraznim slojevima koja daju komfort covecijem vidu. Mogu se ugradjivati u vece ( min 35mm visina okulara ) i manje ( min 26mm visina okulara ) dioptrijske ramove.