Naslovi

Ocevidna potreba za optickim instrumentima postoji od vremena drevnih Egipcana, Grka i Rimljana. Ovo se vidi u pismu napisanom od strane poznatog rimljanina, oko 100 godina pre hrista, u kome je obrazlozena njegova ostavka i razlozi da ne moze citati duze vreme i da se mora pouzdati u svoje potcinjene. Rimljanin Seneka, rodjen oko 4 godine pre hrista, je izjavio da cita "sve knjige u Rimu" uvelicavajuci kroz loptasta stakla od vode. Neron koristi jedan smaragd koji drzi u visini oka dok gleda gladijatorske borbe. Nije provereno da su Rimljani imali bilo koju ideju o socivima, jer je najverovatnije Neron koristio smaragd zbog njegove zelene boje, koja je filtrirana suncevom svetloscu. Ptolomej napominje da je opsti princip uvelicavanje; ali sociva koja postoje nisu pogodna za precizno uvelicavanje.
Najstarije poznato socivo je pronadjeno u rusevinama davne Nineveh i napravljeno je od poliranog kristala oblika kamena, precnika inc i po. Aristofanes u "Oblacima" upucuje na staklo za citanje izgorelih pergamenata i, takodje, spominje koriscenje stakala za brisanje napisanog sa vostanih tabli. Saglasno Pliniju, lekari ga koriste za precizno operisanje.
Oko 1000 godina posle hrista je pronadjen citajuci kamen, poznatiji kao staklo za uvelicavanje. To je segment sfere stakla koji moze biti postavljen na materijal za citanje da uvelica slova. Ovo je omogucilo presbiopnim monasima da citaju i to su najverovatnije prva pomagala za citanje. Venecijanci su savladali proizvodnju stakla za uvelicavanje i kasnije konstruisu sociva koja mogu biti stavljena u ram ispred ociju, umesto direktno na materijal za citanje.
Kinezi su ulagali u razvoj naocara pre oko 2000 godina - ali su ona ocigledno koriscena samo za zastitu njihovih ociju od djavole sile. Godine 1268, Roger Bacon, engleski teoreticar, belezi u svom Opus Majus: "Ako bilo ko gleda slova ili druge sitne objekte kroz sredinu kristala ili stakla ili druge providne materije, i ako to bude izostreno kao manji segment od sfere, sa konveksnom stranom prema oku, videce slova mnogo bolje i ona ce mu izgledati veca. Iz tih razloga je kao instrument koristan za sve ljude i za one sa slabim ocima da mogu videti bilo koje slovo, takodje, i mala, ako je uvelicanje zadovoljavajuce". Godine 1289 u rukopisu pod nazivom Traite de con uite de la famille, Popozo pise: "Veoma sam oslabljen staroscu koje zahtevaju stakla poznata kao naocare, zadugo necu biti u mogucnosti da citam i pisem. Ovo je u poslednje vreme pronadjeno kao korisno za slabe stare ljude ciji je vid oslabio". Zato se uzima da su prve naocare napravljene izmedju 1268 i 1289 godine. Godine 1306 monahu Pisa stize poruku u kojoj stoji: " Nema vise od dvadeset godina kako je nastala umetnost pravljenja naocara, jedna od najkorisnijih umetnosti na zemlji koja je pronadjena. Licno sam se tajno video sa covekom koji ih je napravio prvi ". Ime pravog pronalazaca naocara ostaje nezabelezeno zauvek.
Prvo poznato umetnicko prikazivanje naocara je naslikano od strane Tommaso da Modena 1352 godine. Napravio je seriju fresaka monaske brace zauzete citanjem ili kopiranjem rukopisa, jedan drzi uvelicavajuce staklo dok drugi ima stakla nataknuta na nos. Kada je Tommaso poceo slikati naocare na slikama, drugi slikari su reuzeli i smestali naocare na noseve svih subjekata, verovatno kao simbol mudrosti i uvazavanja. (videti Crivellijevo slikanje Sv.Petra) Od 14 veka, slikari, takodje, predstavljaju portrete Sv. Luci, cesto na njene oci naslikavaju lorgnette ( stakla na drsci ).
Najzanacajniji pomak u razvoju naocara napravljen je u 16 veku uvodjenjem konkavnih sociva za kratkovidost. Papa Leo X, koji je bio veoma kratkovid, nosi konkavne naocari kada lovi i ona mu pomazu da vidi bolje od njegovih pratioca.
Prve naocari su imale kvarcna sociva jer opticko staklo nije bilo razvijeno. Sociva su se postavljala u kosti, metal ili su, cak, montirana kozom, cesto formirana kao dva mala uvelicavajuca stakla sa rucicama pricvrscenim zajedno u obrnutoj V formi, koja je mogla biti balansirana na mostu nosa. Koriscenje naocara siri se od Italije ka drugim zemljama: Nemackoj, Spaniji i Francuskoj. U Engleskoj je kompanija za izradu naocara formirana 1629 godine; oni su prikazali tri para naocara i moto: "Blagoslovite starost".
Od momenta kada su pronadjene, stakla postavljaju problem koji nije resen narednih 350 godina: kako da ih drzimo ! Za svo vreme razvojnih promena, ramovi naocara su jedan od najboljih primera slabog inzenjerskog dizajna. Stvarno su obilovali manama. Centar gravitacije i centar rotacije su dosta izduzeni da zadrze sociva u optimalnoj poziciji. Ramovi su veoma iznad noseva, koji variraju u velicini, formi i cvrstini, i iznad usiju, koji variraju u simetriji, u obliku oslonca na hrskavicu i u kolicini kose umetane izmedji rama i uha. Ovo je zahtevalo da ravan sociva bude normalan na vidnu akscisu, ali ovo je geometrijski moguce samo za usmeren pogled - sve drugo je prouzrokovalo promene u sfericnoj i cilindricnoj snazi. Ovo je zahtevalo da opticki centar svakog sociva bude oslonjen ispred centra svake pupile, ali se to manifestovalo nemogucim jer oci se stalno pomeraju, menjaju u verzijama i spusaju.
Spanski proizvodjaci naocara 17 veka eksperimentisu sa pantljikama od svile koje mogu biti pricvrscene na ram i onda zaomciti preko usiju. Spanski i Italijanski misionari donose nove modele naocara koje se nose u Kini. Kinezi pricvrscuju male keramicke ili metalne zice umesto pravljenja petlji. 1730 godine Londonski opticar po imenu Edward Scarlett poboljsava koriscenje tvrdih stranicnih delova koje se zakacinju na vrhu usiju. Ovo poboljsavanje se brzo rasirilo po kontinentu.
1752 godine James Ayscough reklamira svoj najnoviji pronalazak - naocare sa duplo zaglavljenim stranicnim delovima. Ovo postaje narocito popularno i pojavljuje se vise u slikarstvu, stampanju i karikaturama tog perioda. Sociva napravljena od nijansiranog stakla isto tako su jasna. Ayscough je utvrdio da bela stakla daju neprijatnost pri bljestavom svetlu, veoma stete ocima i zbog toga savetuje zelena i plava stakla. U Spaniji 1763 godine Pablo Minguet preporucuje tirkizna, zelena ili zuta sociva, ali ne i amber ili crvena sociva.
Evropski narodi, narocito Francuzi, su poluuvereni oko nosenja stakala. Pariska aristokratija koristi pomoc pri citanju samo skriveno. Plemstvo Engleske i Francuske koristi perspektivna stakla ili monokular koja se mogu lako skriti od pogleda. U Spaniji, medjutim, naocari su popularne izmedju svih klasa, jer ljudi sa staklima izgledaju mnogo vaznije i dostojanstvenije.
Dalekovidi ili ostareli u kolonijalnizovani Amerikanci uvoze naocare iz Evrope. Naocare su vecinom za bogate i pismene kolonizatore, koji zahtevaju dragocenu i obogacenu primenu. Stakla kostaju oko $200 u prvim godinama 17 veka. Bostonske novine 1756 godine izdaju jednu reklamu: "Upravo uvezeno u Scow Two Brothers, Cpt Marsden, iz Londona i prodaje Hannah Breintnall u Znak naocara, u Drugoj-ulici blizu Black-Horse-Alley". Francis McAllister otvara skladiste u Filadelfiji 1783 godine sa "korpama" naocara gde verovatno kupci mogu birati i izabrati naocare.
Benjamen Franklin 1780-te razvija bifokal. Kasnije on pise, "Ja za to imam ranija dva para naocara, koja su zamenjena slucajno, prilikom putovanja ponekad citam i cesto zelim da osmotrim predele. Neprijatna mi je promena predela i oskudna spoznaja, zato imam presecena stakla i pola od svakog spojeni u neki krug. To znaci, kada nosim moje naocari konstantno, mogu da pomerim moje oci gore ili dole, kada zelim da vidim jasno u daljinu ili na blizinu, odgovarajuca stakla ce uvek biti spremna." Evidentna ideja bifokala je vec bila u ekperimentu u 1760-te godine ( moguce da ih je Franklin imao sa sobom, jer se nalazio tada tamo ) mada njihovo koriscenje nije rasprostranjeno.
Bifokali su malo napredovali u prvoj polovini 19 veka. Termini bifokal i trifokal su poceli da se koriste u Londonu od strane John Isaac Hawkins, koji je patentirao trifokal 1827 godine. Godine 1884 B. M. Hanna patentira dve forme bifokala koji su komercijalno standardizovani kao "cementirani" i "savrseni" bifokali. Oba imaju serijske greske ruzne spoljasnjosti, trosne su i zamrljane na liniji razdvajanja. Na kraju 19 veka dve sekcije sociva su spojene umesto cementirane, originalna ideja de Weckera u Parizu i patentirana 1908 godine od strane Borsch. Na pocetku 20 veka znacajno raste koriscenje bifokala.
Izmedju 1781 i 1789-te godine srebrne naocari sa klizajucim naocarima su osmisljene i napravljene u Francuskoj; par u vlasnistvu Franklina je datiran 1788-te godine. Ali one nisu do 19-tog veka postigle sirok zamah popularnosti. John McAllister iz Filadelfije je poceo proizvoditi klizajuce naocari zaobljenih krajeva koji omogucavaju mnogo laksu manipulaciju sa onda popularnim perikama. Dodatno zaobljenje stvara neadekvatnu stabilnost pa se moraju dodavati gajtan ili vrpca koja moze biti spojena iza glave, ovo drzi naocare cvrsce na mestu.
1826-te godine, William Beecher dolazi u Southbridge, Massachusetts iz Connecticut da otvori zlatarsko-opticarsku radnju. Prvi oftalmicki artikli su proizvodjeni kao srebrne naocari koje ce kasnije biti nasledjene plavim ocelicenjem. 1869-te godine Americka opticarska kompanija ce ugraditi i preuzeti u posedovanje proizvode William Beecher-a. 1849-te godine J. J. Bausch emigrira u Sjedinjene drzave iz Nemacke. On je segrtovao kao opticar u zavicaju i nasao je posao u Berne-u. On pravi radnicima kompletan par naocara u vrednosti od sest centi. Mr. Bausch nailazi na teska vremena u Americi od 1849 do 1861 godine, u koje vreme se rat prekida. Kako je rat ukazao na vaznost ramova, rastu zahtevi za tvrde gumene ramove. Nastavak ekspanzije se nastavlja i velika kompanija Bausch and Lomb je formirana.
Monokl, koji je prvo vreme nazvan "ocni prsten", je predstavljen u Engleskoj oko 1800-te godine; mada je razvijen u Nemackoj u toku 1700-te godine. Mladi Austrijanac po imenu J. F. Voigtlander studira optiku u Londonu i donosi kuci ideju monokla. Pocinje praviti monokle u Becu oko 1814-te godine i siri modu cvrsto se ukorenjujuci, narocito u Nemackoj i Rusiji. Monokl se sve vise savetuje za nosenje. Posle Prvog svetskog rata, monokl je na losem glasu, jer je povezan sa Nemackom vojskom.
Lorgnette, dva sociva u ramu korisnik drzi sa bocnu drsku, ce biti razvijen u drugoj polovini 18-tog veka (od strane Engleza George Adams). Moguce je da su lorgnette razvijene od makazastog-stakla, koja ce dati dupla stakla za oci na drsci. Odkada su dve grane drske dosle zajedno ispod nosa i izgledaju kao da su odsecene, postaju poznate kao dvooki-ciseaux ili makazasta stakla. Englezi su promenili velicinu i formu makazastih naocara i proizveli lorgnjete. Ram i manipulacija su ucestle umetnicko ulepsavanje, pa su koriscene vise od strane zena i dosta cesto kao deo zlatnog nakita, odnosno kao vizuelni dodatak. Lorgnette odrzavaju svoju popularnost sa modom gospodja, koje nisu nosile naocare. Lorgnette su jos uvek popularne na kraju 19-tog veka.
Cvikeri su se verovatno pojavili 1840-te, ali u drugoj polovini veka imaju veliki uspon u popularnosti kod ljudi i zena. Postoji jedna ogromna raznolikost raspolozivih stilova. Gospoda nose bilo koji stil koji im pristaje -teske ili tanane, zaobljene ili ovalne, ravne ili spustene - obicno na vrpci, gajtanu ili lancu oko okovratnika ili prikacene na rever. Gospodje dosta cesto ne nose ovalni okrugli stil na finom zlatnom lancu koji se moze vrteti na drzacu stakala velicine dugmeta prikacene na odecu. Makoja nezgoda sa cvikerima, je podesena.
U 19-tom veku obavezno se biraju polozena korektivna sociva, tako da ih uvek imaju, sa kupcem. Istovremeno kada opticara pitaju za izbor, oni cesto na pravilnije povremene osnove. Naocari ce jos uvek biti raspolozive za trgovacke putnike. J. C. Bloom, pise 1940-te godine, opisivani m etod podesavanja stakala u zapadnom delu United States u 1889 godini, kada su presli u praksu: "Kada neko dodje da uzme par stakala, pogledam ga u celini, pitam za godine i onda se pruzim u jedan od boksova gde imam montiranu robu i pretrazujem od kutije do kutije dok pacijent ne kaze da bi zeleo da ih vidi. Pita koliko kostaju i one su svugde od $150 do $5." Kratki pasus u " Optical Journal " 1901 godine upozorava da putujuci torbari uvek prave nevolje: " Ako cenite svoj vid, ne pouzdajte se u izjave skitnica koji idu od kuce do kuce prodavajuci naocare. Oni ce Vam recI da Vase oci bolesne i nista osim njihovih eletricnih i namagnetisanih stakala nece Vas sacuvati od slepila. Takva prica ce uvrediti Vasu inteligenciju. " Vredjajuci ili ne torbari evidentno uspevaju u prodaji svojih roba, tokom citavog stoleca.
Na pocetku 20-tog veka, Dr. Norburne Jenkins picse u " Optical Journal " : " Nosenje naocara ili ocnih stakala napolju je uvek potrebno .... Stakla veoma izoblicuju zene i devojke. Najtolerantniji su oni koji pricaju da ih nose svo vreme jer je to jedini nacin da zadrze serijske probleme oka. Ako su stakla u redu, oni ce retko ili nikad biti nosena u javnosti ". Uprkos ovoj izjavi, raznolikost stakala i opticke pomoci su raspolozive i nose se u javnosti. Naocari sa velikim zaobljenim socivima i krivudavom ljsturom okvima dolaze u modu oko 1914-te godine. Vreme koje dolazi kada " prosecni covek izoblicen, cesto povredjen, retko licno, umesto postidjenja da su njegove oci zmirkave, stvarno izgledaju da bude ponosan na njih". Enormno zaobljene naocari i cvikeri nastavljaju da budu noseni dvadesetih. Tridesetih one povecavaju znacaj na stilu u staklima sa razlicito raspolozivim naocarima. Meta Rosenthal pise 1938 godine da ce cvikeri ostati da budu noseni od strane udovica, glavnih sluga, starih ljudi i nekolicine drugih. Monokli ce nositi samo manjina u United States. Suncane naocari, medjutim, postaju popularne u kasnim tridesetim.

Kontaktna sociva
1845 godine Sir John Herschel sugerise ideju kontaktnih sociva, mada kroz njegovu evidenciju nema nista o tome. Prakticna primena sociva za ocnu loptu ne javlja se sve do kraja veka, kada F. E. Muller, Nemacki proizvodjac stakla za oci, pravi zastitna sociva da stavi preko ocne lopte coveka koji ce pokriti oko razoreno kancerom. Pacijent nosi sociva do smrti, dvadeset godna kasnije, bez gubljenja vida. Termin kontaktna sociva je originalnost Dr. A. Eugen Fick, Svedskog fizicara, koji je 1887-te publikovao rezultate samostalnih eksperimenata sa kontaktnim socivima. 1889-te August Muller, Nemacki student medicine, oisuje vlastite eksperimente sa kontaknim socivima. Iako ovi pokusaji da se koriste podloga sociva nisu uspesna, ona ce dati pomoci kao podloga za kasnije eksperimente. 1892-te drugi doktori i opticarske firme u Evropi saradjuju u razvoju prakticne primene kontaktnih sociva; ne zadugo nekoloko firmi se pocinje specijalizovati u jihovoj proizvodnji. Sa ranim 40-tim postoje razlicita kontaktna sociva: pregorela staklo, osnovno staklo, sablonsko staklo, plastika i staklo i sve plastika. Ostaju jos relativno velika i ne mogu bii normalno tolerisana za duzi period vremena. Napredak u proizvodnji, materijalu i podesavanju kontaktnih sociva dolazi sa povecanjem broja Amerikanaca koji ih nose. 1964-te preko 6 milliona ljudi u United States nose kontaktna sociva, 65% od njih su zene.

Anatomija oka
Ljudsko oko daje ostar vid kada je perfektno sfericno, tj. zaobljeno kao lopta. Izopacenost se javlja kada su ili oko ili kornea neznatno izvan zaobljenja, uzrokujuci stanje vida poznato kao astigmatizam, miopija ili hiperopija.

Kako oko funkcionise
Svetlost od objekta se fokusira na korneu ili kristalno socivo i formira jednu obrnutu sliku na osetljivim celijama retine. Informacija se impulsno prenese od ovih celija do mozga preko optickog nerva. Kolicinu svetlosti unesenu u oko regulise iris. Pupila je crni krug promenljive velicine u centru irisa. Mozak reinterpretira sliku da se pojavi u pravilnom obliku.

Stanje vida
Od mnogih vidova dijagnostikovanih poremecaja, najuobicajeniji su: astigmatizam, miopija, hiperopija i presbiopija. Astigmatizam, miopija i hiperopija mogu biti nasledjeni. Nema poznate prevencije. Presbiopija je odredjeno progresivno gubljenje vida od starenja i ne moze biti spreceno. Simptomi obuhvataju: zamagljen vid, naprezanje oka i glavobolju. U mnogim slucajevima, ova stanja se koriguju sa kontaktnim socivima i staklima.

Astigmatizam
Astigmatizam je opticki poremecaj uzrokovan neregularnim izoblicenjem kornee. Povrsina kornee je rascepkana, izduzeno izoblicena - kao ragbi lopta, umesto perfektno zaobljena kao lopta. Svetlosni zraci prolaze kroz izduzenu korneu propustajuci neravnomerno svetlost, uzrokujuci dve tacke fokusiranja. Zbog toga, objekti su zamagljeni na vecim udaljenostima. Astigmatizam je obicno nasledan, iako cinioci, kao sto je slab nivo svetlosti i veoma mnogo rada i osecaj zatvorenosti mogu ga pospesiti. Tokom vremena ovo stanje moze se postepeno povecavati, ali uopsteno kroz zivotni vek ostaje relativno stabilno. 45% ljudi koji traze korekciju vida imaju neki stepen astigmatizma. Simptomi obuhvataju: zrikavost, povremene glavobolje i naprezanje ociju. U mnogim slucajevima, astigmatizam je pracen miopijom ili hiperopijom. Neregularan oblik astigmaticne kornee oka i/ili sociva prouzrokuje dve tacke fokusiranja ispred ili iza retine koje zamagljuju vid. Rascepkana sociva koriguju refraktivne greske, kreiraju jednu tacku fokusa u retini pa se objekat ostrije vidi. Za protekle dve dekade, milioni koji imaju astigmatizam smatraju da imaju ostecena meka kontaktna sociva. Mnogi koji imaju podesena sociva za astigmatizam cesto su nezadovoljni performansama.

Miopija
Poznata kao kratkovidost, miopicno oko vidi objekte na blizinu unutar opsega veoma jasno dok se udaljeni objekti pojavljuju zamagljeno. Najcesce je uzrokovana kada je lopta oka veoma dugo jako fokusirana na sociva i korneu, miopija kreira prenapregnuto oko koje uzrokuje izduzene slike tacno fokusirane ispred retine. Korekcija zahteva "minus" sociva da "oslabi" optiku oka i da omoguci jasniji vid. Miopijsko oko fokusira objekte ispred retine, proizvodeci zamagljenje objekata. Redukujuci jako kornealno fokusiranje, sfericna sociva kreiraju jednu tacku fokusiranja na retini stvarajuci ostriji vid.

Hiperopija
Dalekovidost, ili hiperopija, javlja se kada je lopta oka suvise kratka za jako fokusiranje sociva ili corneu. Ovo uzrokuje da se objekti fokusiraju iza retine. Kao rezultat, oko vidi udaljene objekte jasnije, dok se blizi objekti pojavljuju zamagljeni. Ovo je stanje u kome je oko oslabljeno. Korekcija zahteva "plus" sociva koja sadrze jaku optiku za izostravanje bliskih objekata. Hiperopicno oko fokusira objekte iza retine, proizvodeci zamagljenje blizih objekata. Povecavajuci snagu fokusiranja kornee, sfericna sociva koriguju refraktivne greske, kreiraju jednu tacku fokusiranja na retini stvarajuci otriji vid.

Presbiopija
Presbiopija, ili "starenje oka", je uzrokovana prirodnim starenjem ili ocvrscavanjem kristalnih sociva oka, prozirnog tela ispred oka, koje sluzi da fokusira svetlosne zrake na retini. Kada ljudi dostignu 40-tu, kristalna sociva postaju varljiva i pocinju da gube svoju elasticnost. Postepeno, misic oka smanjuje kontrolu i ljudi osecaju povecani napor za fokusiranje blizih objekata. Simptomi obuhvataju: napor ociju i tendenciju oka da zadrzi citanje udaljenih materijala. Sociva mogu korigovati ovo stanje sa bifokalnim/multifokalnim socivima ili jednofokusnim. Bifokalna/multifokalna sociva sadrze dva ili vise nacina korekcije imajuci u vidu istovremeno udaljenost i blizinu objekta. Jednofokusno je socivo podesene tehnike gde je jedno socivo odredjeno za udaljene, a drugo za blize objekte. Oba oka rade zajedno da fokusiraju objekte. Mozak mora interpretirati slike koje vidite i primoravati da odaberete objekat kada je najostriji. Jednofokusno socivo se pokazuje uspesnim za ljude sa prosecnim vidom, obicno u ranom stepenu presbiopije. Najstrpljiviji se prilagodjavaju posle malo prakse. Za visoko presbiopicne nalaze, preko 50 i vise, korektivna stakla mogu biti bolja od korektivnih sociva. Stakla obuhvataju sledece tipove: za citanje, bifokal, trifokal, progresivna stakla i specijalna stakla.

Korektivne opcije
Postoje tri efikasne metode korekcije vida. To su kontakna sociva, stakla i lasersko pikovanje. Posle potpunog ispitivanja oka, ocni lekar moze odrediti najbolju opciju s obzirom na specificno stanje i nacin zivota.

Kontaktna sociva
Zajedno sa napretkom tehnologije i inoviranjem dizajna, kontaktna sociva postaju laksa i komfornija za nosenje. Ona cesto koriguju centralni vid dok je periferalan vid neodredjen. Prividnom neprikosnovenoscu, kontaktna sociva ne podrzavaju jedno od najboljih atributa ociju.

Stakla
Danas, mnogi ljudi koji zahtevaju korekciju vida biraju ili kontaktna sociva ili stakla. Dok kontaktna sociva nude slobodu pri sportskim ili drugim zivim aktivnostima, stakla mogu predstavljati problem.

Laserki pik
Kada postoji aluzija za laserski pik to cesto znaci PRK ili Lasik. PRK, nazvana Fotorefraktivna keratometrija, je procedura koja odstranjuje tkivo sa povrsine kornee laserom. Lasik ili Laser in-situ Keratomileusis, izmesta tkivo ispod povrsine kornee. Hirurski alat je kompjuterizovani laser. Za postizanje zeljene korekcije vida, hirurg prepravlja korneu izmestanjem, snopom laserske svetlosti, sloja tkiva sa kornee. Prepravljanje kornee moze pomoci oku da fokusira tacnije i smanji potrebu za kontaktnim socivima ili staklima.
Da li je laserski pik za svakoga ?
Ocni lekar je najkvalifikovaniji da odredi da li ste najpogodniji za to.
Socivom se vidi najvise korigovano 20 / 20. Hirurg ne moze obecati 20 / 20 vida posle operacije. U stvari, do 10% onih koji su podvrgnuti proceduri zahteva dodatno korigovanje. Rizik laserkog pikovanja nije proucavan. U proseku, 8 od 10 ljudi na kojima se ispituju lasersko pikovanje su ili obradjeni zauvek ili neobradjeni do procedure. Razlozi su sledeci:
- Mnogi lekari ne razmatraju oko do 25 godina starosti. Ako menjate recept mozete da nosite stakla ili kontaktna sociva bez obzira od uspeha pikovanja.
- Tretman je preskup.
- Postoji bojazan od upada pika.
- Lakse je i jeftinije da bude paralelno sa modernim. Zadrzavanje laserskog pikovanja kao jedne opcije je nezadovoljavajuce prema rezultatima sa moderno dizajniranih sociva.

Postici pravu zastitu i pogodnost
Mnogi od nas misle da su suncane naocari kao modna oprema. Ali sve naocari nisu kreirane jednako i kada izaberemo novi par vazno je da zapamtimo da je njihova primarna funkcija od stetnih ultravioletnih zraka. To je narocito vazno kada biramo par naocara. Postoji sedam vaznih cinjenica u vezi UV radijacije i naznaka za izgled; plus konsultacije za cenu i polarizaciju stakla, tipa i kolora. Plus obavestenja za ramove i pogodnosti i specificne stvari za izgled.
Sedam cinjenica koje treba da znate o UV zastiti
1. UV, ili ultravioletna radijacija, je deo nevidljivog svetlosnog spektra koji pada izmedju 100 i 400 nanometara (nm). UV je podeljen u tri opsega: UV-A, UV-B i UV-C. UV-C, opseg ispod 280 nanometara, nije naznacen kao pretnja jer je najvise izfiltriran zemljinim zastitnim ozonskim omotacem ( mada su vazdusna zagadjenja oslabila ozon, pa samim tim povecali UV izlaganje ). Dugotrajno izlaganje visokog opsega UV-A i UV-B zraka, medjutim, moze uzrokovati znatno ostecenje oka, krecu ci se od privremene nekomfonosti do problema sa vidom, kao sto je katarakta. Stoga proveriti oznaku na naocarima da budete sigurni da one stite od UV-A i UV-B zraka.
2. UV radijacija je najintezivnija izmedju 10 i 15 casova i ona je najjaca na visokoj altitudi i zatvorena ka ekvatoru. Suncane naocari su narocito pogodna oprema za alpiniste, planinare i za svakog za trope.
3. Kolicina odbljeska od snega, peska i vode povecava efekte UV radijacije, stetujuci nezasticene oci prekomerno u kratkom vremenskomom vremenskom periodu. Narocito je vazno imati prave suncane naocari dok skijate, brodite, planinarite ili dok ste na plazi ili u pustinji.
4. Dok oblaci zaklanjaju suncevu svetlost svetlost, moze ostati jos do 80% UV svetlosti da preda ocima i opni. Stoga ne zaboravite naocare pri oblacnim danima. 5. Tamna stakla koja ne zadrzavaju UV svetlost mogu uzrokovati vise ostecenja nego nenosenje jer one sire pupilu, dozvoljavajuci vise svetlosti bez zadrzavanja stetnih zraka.
6. Dodatak UV-zaklanjanju je nosenje sirokoobodnog sesira kada je suncano vreme. 50% sunceve svetlosti dolazi direktno odozgo i moze oslabiti oci preko gornje ivice suncanih naocara. Potrazite "omotane" suncane naocari, sa specificno zakrivljenim staklima i ramovima koji pokrivaju konturu lica.
7. Bebe i mladja deca su najosetljivija na UV ostecenja, jer imaju najprozracniju koreneu i sociva. Zastiti ih sa sesirom i suncanim naocarima.
Potrazite ova vazna obelezja
Za optimalnu zastitu, potrazite stakla koja blokiraju 99 do 100 % ultravioletnih zraka. ( Neke naznake su "UV absorpcija do 400 nanometara", sto znaci istu stvar. ) Ako na suncanim naocarima nije napravljena bilo koja potvrda ili je neodredjen izraz ( Redukuje UV ekspoziciju ), obratite paznju.
Da li veca cena nudi vecu zastitu ?
Cena moze malo uticati na to kako par suncanih naocara stiti od UV svetla. Jeftina plasticna stakla mogu ne pokriti UV zrake kao sto pokrivaju najskuplje dizajnirana stakla, mada u nekim slucajevima jeftinija mogu biti sklonija izoblicavanju, koje moze povecati naprezanje oka. ( Za proveru ovoga, drzite stakla na duzini ruku, zatvorite jedno oko, i gledajte kroz njih na konture vrata ili prozora. Ako se konture prikazuju talasaste ili krivuljaste kada pomerate stakla s jedne strane na drugu, izaberite drugi par. ) Nije vazno koliko platite za stakla, ali budite sigurni da stakla nude adekvatnu UV zastitu.
Da li su polarizovana suncane naocari bolje ?
Polarizovana stakla su pogodna za redukciju bljeska sa vode, peska, snega ili kolovoza autoputa koji mogu uzrokovati privremenu zaslepljenost, ocni napor, glavobolju i ostetiti nocni vid. One sadrze horizontalnu filtriranu oblogu koja virtuelno eliminise bljesak reflektovanog svetla. Polarizacija sama po sebi, medjutim, ne blokira UV zrake. UV zastita dolazi od jedne nevidljive hemikalije primenjene na socivima. Kada kupujete polarizovane suncane naocari ne zaboravite da proverite UV procenu, takodje.
Staklo ili plastika ?
Postoje tri glavna tipa sociva suncanih naocara: staklo, polikarbonat plastika i akrilit plastika. Staklasta sociva su najotpornija na ogrebotine i slobodno deformisanje, ali ona su, takodje, gusta, najskuplja i najprikladnija za lomljenje. Polikarbonatna sociva su otpornija nego akrilna i najmanje lomljiva, dobra su za sportove i spoljne aktivnosti. Akrilna sociva su teza i najmanje kostaju ali se lako ogrebu i okviri su tanani.
Da li je boja stakla vazna ?
Boja sociva je korisna za licnu odluku, ali dole su naznacene neke cinjenice koje treba imati na umu:
Sivo ili zeleno-nijansirani: nudi najmanju vrednost poremecaja boje, dobar za svakojaku upotrebu i ciste dane.
Amber i oranz: blokira plavo svetlo, nudeci svetliji pogled oblaka, maglicastih i maglovitih dana.
Zlatno i zuto: dodaje kontrast; najbolji u zaravljenim i dim-osvetljenim stanjima.
Braun: najbolji za povecanu dubinu percepcije.
Roze: ima najveci kontrast i najbolju najnizu rezoluciju imidza.
Odrazavajuce: redukuje vrednost svetla koje prikupljaju oci; dobar na visokim altitudama.
Nagnute: osencene od vrha do dna. (Duplo nagnuto socivo je tamno na vrhu i na dnu, a osvetljeno u sredini.) Stakla za voznju su cesto stepenasta tako da mozete videti jasnije.
Fotohromatska: automatizuje tamnije i svetlije promene stanja svetla. Jeftinija forohromatska sociva ne mogu dati veoma tamno, i treba odredjeno vreme da se podesi promeni svetla.
Obavestenje: tamnije ne znaci bolje. Tamnija sociva, blokiraju najvidljivije svetlo. Svetlija stanja traze tamnija sociva. Treba imati na umu kada cete ih najvise nositi. Suncane naocari dizajnirane za planinarenje, na primer, imaju sociva previse tamna za svakodnevno nosenje.
Cetiri tipa ramova i podesenosti
1. Zicani ramovi teze da budu svetliji nego plasticni. Plasticni ramovi su napravljeni od razlictih materijala: najlonski ramovi su najizdrzljiviji, fleksibilniji i manje skloni pucanju. Potrazite metal sarke uvek kada je moguce, jer duze opstaju nego plasticni. Neki modeli imaju "vazdusne prepreke" ukalupljene u ram da direktno protice vazduh preko unutrasnjosti sociva ili mali ventilator da smanji maglovitost.
2. Suncane naocari moraju se podesiti udobno bez skidanja iza usiju ili mosta nosa. Najskuplje nijanse cesto dolaze sa razlicitim velicinama. Stavite ih nekoliko minuta. Cesto, niste u mogucnosti da kazete da li su tesne dok ih ne nosite duze.
3. Zapamtite da je najbolji razlog za nosenje suncanih naocara zastita ociju. Velika sociva i pokrivenost pomazu da se skrate UV zraci koji mogu lako proci preko ivica modela sa malim socivima. Plus, dizajn pokrivenosti daje putuno osiguranu zastitu od prasine, snega, vetra i kise, najpogodnije za biciklizam i skijanje.
4. Kada je to moguce izbor testirati na voznju. Fluorescentno smesteno svetlo ne kaze veoma mnogo o tome kako se ponasaju suncane naocari pri normalnom suncanom stanju. Izadjite napolje i potrazite bljesak od vode ili sofersajbne. Proverite senovitost mesta da budete sigurni da vidite u senci.
Sta da trazite ?
Kada idete da birate najbolje suncane naocari za svoje aktivnosti, jedna velicina nije pogodna za sve. Uvek obezbedite da probate adekvatnu UV zastitu ( 99%-100% absorpcije ), i propisane za sportsko podrucije ili dvoriste tako da se lako ne izgubite. Nadalje se nalaze nekoliko drugih stvari na koje je potrebno obratiti paznju pri kupovini suncanih naocara:
Za skijanje i sankanje
Polikarbonantna sociva: isprobana na lom i otporna na zamagljenje
Plasticni ramovi: otporniji i fleksibilniji od metalnih ramova, koji mogu popucati veoma lako u hladnom
Zaobljeni ramovi: pruzaju najbolju zastitu protiv vetra i snega
Polarizovana sociva: absorbuju bljesak snega
Amber nijansirana sociva: obezbedjuju najbolju zastitu protiv snega.
Za biciklizam
Zaobljeni ramovi: najbolja zastita protiv vetra i prasine
Braon, fotohromatska sociva: nudi najbolji kontrast i adaptaciju na promenu svetla Za tenis
Polikarbonatna sociva: ne lomljiva na udar lopte
Polikarbonatni ili najlonski ramovi: manje skloni pucanju na dodir
Ispunjeni umecima: na mostu nosa i privremeno umetnuto jastuce
Sportska podrucija: stakla mogu biti obezbedjena sa trakom
Za golf
Povecano nijansirano kontrasno staklo: braon i ruzicaste boje su najbolje za kontrastiranje zelene na otvorenom prostoru
Golf ramovi: neki proizvodjaci nude specijalne ramove sa miniziranim mostom na nosu i prosirenom donjom klapnom da smanji vizuelnu poremecenost ramova za vreme okretanja.

Grilamid
Pretpostavljena osnova najlon plastike; ona je rastopljena u tecni oblik i ubrizgana u krive kalupe da bi bila oblikovana. Ovo je neobradjen, visoko elastican, fleksibilan, stalno oblikovan materijal. Izdrzljiv je na hemijske agense. Ne izoblicava se na visokim temperaturama ( sve do 120 stepeni ) i ima veoma velika naprsnuca i tacke popustanja. Ima jedan izuzetno mekan sastav i idealan je materijal za visoko tehnicki krajnje sportske stilove. Razliciti materijali, kao karbon ili titanijumova prasina, moze biti dodata u Grilamid radi postizanja razlicitih karakteristika.

Tilon
Ovo je jedan novi materijal kreiran dugorocnim istrazivanjem. Uvodi najlonsku osnovu; najlonska plastika je rastopljena u tecni oblik i ubrizgana sa titanijumovim prahom i onda oblikovan u krive kalupe. Titanijumov prah je dodat u Grilamid da redukuje debljinu i tezinu rama ( - 30% ) i da poveca izdrzljivost, otpornost i elasticnost. On je gladak i barsunast na dodir.

Titanijum ( metal )
Usvojen direktno iz aviokosmicke industrije; koristi se u optici zbog njegove posebne bljestavosti, rastegljivosti i stalno oblikovane elasticnosti. To je jedan prestizni materijal koji se koristi kao komponenta za ramove i krojenje je pravilnije nego ubrizgavanje radi odrzavanja njegovih originalnih karakteristika.

100% UV protection
Sociva obezbedjuju 100% UV zastitu, stiteci oci od stetne ultravioletne radijacije.

Otpornost od udara/ogrebotina
Sociva zadovoljavaju ili premasuju medjunarodne standarde od udara. Sociva uspesno testiraju profesionalni sportisti u ekstremnim sportskim situacijama.

Monel metal
Koristi se da stvori jezgro delova termoplasticnog kaucuka ( MEGOL ). Krajnje je fleksibilan ( moze biti savijan 1000 puta i nikad se nece prekinuti ). Papucice i privremeni delovi sa Monel metalnim jezgrom nude velicanstven komfort i podesenost..

Aluminijum
Koristi se cist aluminijum, rucno obradjen da zadrzi originalne karakteristike sa lakocom i podjednakom otpornostu u debelim modelima rama. Zatim je okaljen da se dobije zeljena tvrdoca. Ne koristi se ubrizgan aluminijum. Proces ubrizgavanja zahteva da aluminijum bude koriscen kao legura sto je pravilnije nego u njegovom cistom obliku. Aluminijum kao legura gubi sve njegove prirodne karakteristike.

Megol
Ovo je hidrofilicni termoplasticni kaucuk. Kada se vlaznost poveca, on postaje lepljiv sprecavajuci proklizavanje. Znacajno pojacava drzanje na papucici, sablonima i privremenim delovima, praveci ih idealne za sport. Napravljene su od cistog latex kaucuka i hipoalergicni su, karakteristike su obezbedjene preko istrazivanja guma na tockovima kola u kisnim uslovima.

Konusna karbolitna sociva
Sociva napravljena od plasticnih materijala ( polikarbonata ) sa ubrizganim karbonom komponente koja povecava tvrdocu i otpornost sociva na veoma niske i visoke temperature. Ova sociva karakterise ekstremna lakoca, jednolika opticka cistoca, tvrdoca otporna na udar, fleksibilnost i velika moc filtriranja.

Savitljiv karbonski sistem vazdusnog jastuka
Sistem duplih sociva sacinjavaju: polikarbonatsko socivo spregnuta sa jednim acetatnim socivom i jednim vazdusnim dzepom izmedju: ovaj sistem radi kao jedna termicka barijera koja eliminise maglovitost tako da hladan vazduh izvana ne moze doci u kontakt sa toplim vazduhom unutar blize ociju. Nepromociva izolovana praznina izmedju sociva i savitljivi karbonski filteri, koji su poslednja rec u optickom istrazivanju i tehnologiji, su korisceni da maksimiziraju rezultate.

Eva
Plastificirani kaucuk koji je usecen i termicki obradjen. On je usvojen iz najsavremenijih istrazivanja u industriji obuce. Karakterise ga postojana izdrzljivost, visoka otpornost od habanja i barsunast dodir. Hipoalgerican i antibakterijski, ne zadrzava znoj ili miris kada je opran i ima visenamensko koriscenje u komponentama za naocare.